Овај тужно-радосни „Жубор душе“ Драгане Мирковић представља још једну потврд у ријечи Апостола Павла: „Вјера је основ свега чему се надамо, потврда невидљивих ствари“, као и истинитости древне хеленске мудрости: „Патњама се памет стиче“. Драгоцјено је пјесникињино сазнање да нема ничег бесмисленог у животу, и да „није важно колико поживимо, већ како, зашто и због чега“. Спознати смисао патње, болести и смрти, значи – срести се са истинским смислом живота, без обзира колико он на земљи трајао. Поред тога, када је душа „Бога истински спознала“, онда јој је „спасење од лека прече“. Болест не рађа страх од ништавила, то нас Бог „кроз болест Себи зове“.
Човјек је биће рођено за вјечност. Сусрет са Богом значи познање вјечне мјере човјековог живота и свега што се с човјеком догађа. Зато пјесникиња само „кад Њему хвале броји, тек онда се осјећа живом, тек онда постоји“. Сваки стих ове пјесникиње плод је живе вјере. И кад је с тих „Глас вапијућег у пустињи“, и кад је ријеч о „Даровима живота“, и када је кроз „Гледање брата свог – виђења Бога свог“, све то представља „у вјери узрастање“, живљење, дисање вјером, надом и љубављу. Душа пјесникиње је попут кћери Јаирове чула ријечи Христове: „Талита, куми!“
За њу је једино истинско богатство Бог, и сусрет са Њим. Толико душа са којима се срела, нарочито у патњи и умирању, обогатиле су је својим загрљајима и љубављу. То су њени најљепши дарови живота, било да су то отац, мајка, сестра, монахиња…, све ближње „шаље Бог“ као „лековите људе“. Такве су благодати не само људи, него и светиње које походи, од Јерусалима до Светог Николе. Предиван је Бог и „у Светима Својим“, и у „Мученицима Својим“ о којима пјесникиња посебно поје.
Од свега је најважније да је путовање земно – „путовање у вјечност“, и да „смрт није крај“. Заиста, као ријетко која млада душа у наша времена, Драгана лети „на крилима вјере“, крилатећи и друге да лете Богу, Љубави, испуњени љубављу и радошћу, и доживљајем непролазног смисла живота.
Овај првјенац Драгане Мирковић је опитну пјесму преточена наука о вјери и животу по вјери Цркве Христове Божије.
Митрополит Амфилохије
Језик душе
Пред вама је нежна и искрена збирка песама, написана језиком душе, која осликава несвакидашње духовно путовање песникиње Драгане Д. Мирковић. Она понире у сопствене дубине, где сусреће најтежа и највећа питања живота. Чудесно их оплемењује, претаче у стихове, и у тој ни мало лакој борби, користи своје Богом дано оружје – љубав, веру, наду и песнички дар. Драгана је жива песмарица, вечити носилац стиха у оку. Она сримује све што дотакне њено срце. И сав њен живот је поезија којом једно дете Неба слави Оца Небеског. Њеним стиховима читалац отвара тајанствене просторе сопствене душе, како би примио понекад горку, али свакако лековиту поуку. На крају сваке песме, у свој својој лепоти, заблиста нам Одговор на сва питања, Лек за све отрове, Наш Господ, наш Пут, Истина и Живот.