Атонско монаштво

  Опис

  Књигом Атонско монаштво. Почеци и организација Дионисија Папахрисанту отвара сасвим ново поглавље у познавању прошлости Свете Горе. Књига је резултат ауторовог темељног проучавања и дубоког познавања писаних извора о атонском и византијском монаштву уопште. Папахрисанту најпре даје исцрпна обавештења о полуострву некада званом Акти, а од раног средњег века Атон, да би затим осветлила околности које су довеле побожне људе суседства да, почевши од IX века, потраже своје уточиште у атонској пустињи. Бавећи се појавом и развитком монаштва на Атону од IX до XI века, дакле у времену током којег оно улази у оквире византијског монаштва, Папахрисанту истиче да ,,међусобни утицаји отшелништва и општежитељства... могућност византијског монаха да прелази из једног вида монаштва у други... представља најзначајнију карактеристику византијског монаштва." У вези с тим је и значајан ауторов закључак да се лавра палестинског типа у византијској провинцији није развила као прелазни облик монашког живота између отшелништва и општежића. И док се светогорска монашка заједница у својим почецима није разликовала од других монашких центара Византијског царства, Папахрисанту показује како се она потом развила у посебну, хијерархијски засновану, чврсту организацију, са веома јаком и у исто време веома самосталном централном влашћу. Организацији и деловању ове власти, као и њеном односу са византијским царем и васељенским патријархом, аутор посвећује посебно (шесто) поглавље. Каталози прота и осталих достојанственика Протата (седмо поглавље) садрже сва позната имена од стварања ових институција до њиховог постепеног слабљења и привременог или трајног ишчезавања крајем XVI века.

М. Живојиновић