Житије светог Луке Војно - Јасенецког

Архиепископ Лука, у свету Валентин Феликсович Војно-Јасенецки, родјен је у Керчи 27.априла 1877. године у породици апотекара. Његов отац је био католик, а мајка - православна. По законима Руске Царевине деца из таквих породица су требало да се васпитавају у православној вери. Он је био треће од петоро деце. У Кијеву, где се породица потом преселила, Валентин је завршио гимназију и школу цртања. Спремао се да упише Петроградску Академију Сликарства, али је у размишљањима о избору животног пута одлучио, да треба да се бави само оним што је «корисно за страдалне људе», те је уместо сликарства изабрао медицину. Медјутим, на медицинском факултету Кијевског Универзитета св.Владимира, сва места за посао су била попуњена, и Валентин уписује правни факултет. На неко време поново бива веома заинтересован за сликарство, те је отпутовао у Минхен и уписао приватну школу професора Книра, али је после три недеље почео да тугује за родним домом, те се вратио у Кијев где је наставио да се бави цртањем и сликарством. На крају је Валентин остварио своју пламену жељу да «буде користан за земљораднике, који имају тако лошу медицинску помоћ», и уписао медицински факултет Кијевског универзитета св.Владимира. Био је бриљантан студент. «Не трећој години, - пише он у «Мемоарима», - дошло је до интересантне еволуције мојих способности: таленат за префињено цртање и љубав према форми прешли су у љубав према анатомији...»
1903. године Валентин Феликсович је завршио факултет. Без обзира на наговоре пријатеља да се бави науком, он је објавио своју жељу да ће целог живота бити «сељачки», овоземаљски лекар и помагати сиромашним људима. Почео је руско-јапански рат. Валентину Феликсовичу је предложено служење у одреду Црвеног Крста на Далеком Истоку. Тамо је руководио одељењем за хирургију у болници Кијевског Црвеног Крста Чити, где се упознао са сестром милосрдја Аном Ланском и оженио се њом. Млади супрузи су проживели кратко време у Чити. Од 1905. до 1917. године В.Ф.Војно-Јасенецки ради у градским и сеоским болницама Симбирске, Курске и Саратовске губерније, као и у Украјини и Переславле-Залеском. 1908. године прелази у Москву и постаје ванредни ученик хируршке клинике професора П.И:Дјаконова.

1916. године В.Ф. Војно-Јасенецки је одбранио докторску дисертацију «Регионарна анестезија», за коју је његов опонент, познати хирург Мартинов, рекао: «Ми смо навикли на то да се докторске дисертације обично пишу на задату тему, са циљем добијања виших положаја у служби, и њихова научна вредност није велика. Али када сам читао Вашу књигу, имао сам осећај појања птице која не може а да не пева, и високо је оценио». Варшавски универзитет је наградио Валентина Феликсовича наградом имена Хојнацког за најбољи рад, којим се предлажу нови путеви у медицини.