Симеон Метафрастис-БСМ-М.Р.

Аутор нуди поглед на хагиографско дело знаменитог византијског редактора житија светих и, на основу извора и савремених радова, износи подробно истражи- вање биографије и метода филолошког рада Симеона Метафраста. Иако је значај ме- тафрастовске редакције често мерен обимом наводне штете коју је она нанела древним хагиографским текстовима (рукописи су после објављивања Минологиона уништавани као непотребни), сам Симеон Метафраст свакако није њен узрочник. Пракса стандар- дизовања, кодификовања и систематизовања знања у његово време је доживела врху- нац једног дугорочног развоја енциклопедизма на свим пољима знања. Метафрастов- ска колекција се проучава у контексту њених претходника и у поступним променама које су се збиле у продукцији хагиографије, особито услед социјалне позадине ауторâ, сарадникâ, па и светитељâ. Aнализирају се Метафрастов стил и филолошке интервен- ције. Разматрају се креативни аспекти Метафрастовог масивног подухвата и баца ново светло на питање како је и зашто Симеон свесно ажурирао садржај својих оригинала, те коју логику и технику компилације хагиографских колекција је применио у својој хагиолошкој колекцији. Коначно, из ове анализе проистиче и јаснији увид у теологију светости метафрастовских минологиона 10. века. Аутор у закључку предлаже једну ха- гиографију не као понављање датих одломака и модела, него као једну теологију свето- сти која нас води ка плодоносној синтези. Oва синтеза ће нам помоћи да боље разумемо на који начин се историја и есхатологија преплићу на нивоу теологије, народне побож- ности, монашког живота и односа Цркве и државе.