Русак-Г.В.

Још један бисер из пера богонадахнутог писца православних прича протојереја Александра Торика. Узбудљива, на моменат сурова али стварна приповест о пријатељству, жртви и правој хришћанској љубави. Књига је за препоруку читаоцима без обзира на степен духовног узраста.


ОДЛОМАК

Пробудивши се, Сергеј заврте главом - опет исти сан. И због чега од свих борби кроз које је морао да прође, све време сања управо овај сан?

Вероватно је ипак боље да не спава дању, чак и после бесане ноћи због бола у леђима.

Ослушкивао је. Киша је ромињала као и пре. Лаке капи ситне кише успављујуће су куцкале по горњем, непромочивом делу шатора. Нели је тихо тонула у сан, понекад мрдајући ушима.

- Но ипак! - помисли Сергеј. Чини се да ће ова киша падати све до сутра. Риба највероватније више неће гристи, А и нема везе. - протегнуо је мишићаве руке у „тељњашки“, извукавши их из вреће за спавање. - Ако неће, неће! Појешћу нарезак са хлебом. Ипак, живот је леп. Још само да није ове патње у кичми...

У кичми Сергеја, пензионисаног капетана, извиђача специјалних јединица ГРУ-а који је још у болници на болничким колицима добио поред ордена за храброст, изузетно звање мајора „за храброст испољену у борбама са незаконитим оружаним формацијама у Чеченској Републици", налазио се малецки, назубљени део од гранате који се с времена на време померао. Због тога је Сергеј осећао утрнулост, скоро па парализу своје леве ноге.

Уклонити гелер са „његовог места пребивања“ било је према речима лекара скоро немогуће јер је постојала скоро стопроцентна вероватноћа да ће се у току операције повредити неки нерв, или још нешто што Сергеј није запамтио. А онда следи гарантована парализа обе ноге, живот у инвалидским колицима с „патком“, и остали атрибути инвалидске „среће“, о чему је војнику специјалних јединица било страшније и да помисли, него о могућности да остане са ножем против групе наоружаних „душмана".

- Временом тај гелер може да промени свој положај у ткиву и омогући операцију, - саопштио му је хирург, извадивши из његовог тела осамнаест других гелера. - Треба само редовно снимати редгеном и пратити динамику његовог положаја у ткиву. Онда ћете заувек заборавити на тај проблем.

- А реците ми, - упитао је Сергеј хирурга, - може ли он заувек да остане у том положају, као што је сад, или да га промени тако да на крају останем парализован?