Православље је волети-О.С.

Богатство руских духовних ризница као да је непотрошиво. Чак и у XX веку, пуном патњи и прогона, није нестало преподобних и праведних људи који су својима ближњима доносили утеху, радост и наду, руководећи их на путу ка спасењу.

Русија, земља која у себи скрива велику тајну православне побожности, до дана данашњег рађа плодове достојне вечности. Најновији примери су отац Николај (Гурјанов) и старац Сампсон (Сиверс).

Отац Николај је живео на острву Залиту, на води, као у неком новом, легендарном граду Китежу, и своје срце учинио незлобивим стаништем Свете Тројице. Са свих страна притицали су му болни и невољни, тужни и ојађени, и он их је хранио благодаћу и тешио утехом Духа Светога. Света простосрдачност, попут оне Антонија Великог или Спиридона Тримирунтског, красила га је, па се и за њега, као и за светог Серафима Саровског, могло рећи да је "дете са брадом".

Старац Сампсон, духовни руковођа заједнице монаха у свету, обраћеник из англиканства у Православље, доказ је да православна вера не почива на националним ограничењима човековог порекла, него је васеленска и спасоносна истина за све људе и за све народе. С обзиром на то да је старац Сампсон био духовник једне специфичне монашке заједнице, његове поуке, поред свеприменљивих хришћанских подвига, подразумевају и извесне посебности које су се тицале Старчеве духовне деце. Читајући их и примењујући оно што је нама доступно приближећемо се циљу ове књиге, која нас подсећа да се Царство Божије с напором узима и да га подвижници задобијају.

Читаоцу ће ова књига бити још један доказ да Бог Живи дејствује и данас, и да ће дејствовати вечно.