Отачник-И.Брајчанинов-О.С.

Додатак - Мали речник православног подвижништва

Зашто Отачник? Шта ће он савременом човеку, па и православном хришћанину, који живи у сасвим другим условима него Свети Оци описани у Отачнику? Ова књига је неопходна савременом човеку зато што она није писана људском руком, него Духом Божјим, монашким умучеништвом савести, подвижничким знојем и покајничким сузама, па је због тога дело од непролазне вредности, које, читајући, разговарамо са најславнијим духовницима Цркве од Истока. А то и јесте начин да нађемо пут ка спасењу.

Отачник је књига очинства – оног вечног и непролазног очинства у свету у коме су и очинство и мајчинство презрени и одбачени од људи огрезлих у заборав Бога и самозаборав. Повратак у доба древног хришћанства, када је Дух Свети покретао људе на подвиге који нас
и данас запањују, помаже нам да схватимо колико нам је Божје љубави и милосрђа потребно да бисмо, макар по смеру воље, личили на наше духовне претке. Разговарајте са највећим подвижницима у историји Цркве, читајући поуке Отачника.

УВОД

Пажљиво читање ових изрека и повести доноси до читаоца - као из раја - миомирис свете простоте и истинског служења Богу из првих векова хришћанства, обилно осењених благодаћу Божијом. Оно може да усмери делатност монаха на истински пут богоугађања пружајући тој делатности најтачније погледе, оно може да донесе утеху у различитим патљама које се, долазећи споља, појаве у души монаха. Њиме се може хранити и одржавати спокојно и молитвено расположење монаха, као што уље храни и одржава пламен светиљке. Онај ко усвоји овде изложено учење отаца, стећи ће, и ако је окружен људима, безмолвије срца. Онај пак коме ово учење остане страно, и у најусамљенијој пустињи, и у потпуном затворништву, биће узнемираван наклапањима помисли и живописним маштањима, и живеће животом света. Срце се доводи у стање безмолвија душевним делањем сједињеним са тугом [по Богу] или плачем срца. Потрудимо се да доведемо срце у безмолвије: у томе је - суштина монашког подвига. Од безмолвија срца рађа се истинско смирење, а истинско смирење чини човека обитавалиштем Бога. На такав подвиг подстичу изреке отаца и примери тачног извршавања јеванђелских заповести које представља карактеристичну црту њихове делатности. Изреке су кратке и једноставне; делатност отаца је делатност младенаца у Господу; али и њихове изреке и њихова делатност имају дубоки смисао и дубоко значење. Они су драгоцени као плодови светог опита, као тачан и беспрекоран израз воље Божије. Неким изрекама и повестима придодата су објашњења: јер смирење отаца, њихова морална правила и учења нису увек јасни онима који не познају монашки духовни живот. Браћо, читајте и ишчитавајте учење које је овде изложено! Брзо ћете приметити његову дивну особину: оно је испуњено животом и силом; оно је - увек ново: сваки пут се чита као први пут, изливајући у душу читаоца обилне потоке духовног познања и благодатних осећања.