ОПЕЛО

Погреб свештеника

Свештеничко опело се обавља и над архијерејима. Оно је знатно дуже од чина погреба мирјана и разликује се од њега по следећим карактеристикама:
После 17. катизма и „непорочних тропара“ чита се пет Апостола и Јеванђеља. Читању сваког Апостола прстходи прокимен, а пре њега још и степена антифона и псалми са тропарима, који се називају још и сједалнима. После сваког стиха ових псалама понавља се као припев: „Алилуја“. Пре петог Апостола певају се „Блажена“ са нарочитим тропарима. После читања прва три Јеванђеља читају се нарочите молитве за упокојење умрлога. Обично свако Јеванђеље чита други свештеник.
После свих пет Јеванђеља чита се 50. псалам и пева се канон са ирмосима Велике суботе: „Волноју морскоју“ („Таласима морским“). Након шесте песме и заупокојене јектеније пева се кондак: „Со свјатими упокој“ и 24 икоса, који се завршавају певањем „Алилује“.
После канона певају се стихире које одговарају „стихирама на хвалите“ са јутрења, затим се чита Велико Славословље: „Слава в вишњих Богу“ („Слава на висини Богу“) и певају самогласне стихире на свих осам гласова: „Каја житејскаја сладост…“ („Која то сладост живота…“), али не на сваки глас по једна стихира, као приликом опела мирјана, него по три. После ових стихира уобичајено је да се чита разрешна молитва, чији се текст ставља покојнику у руке.
Опело се завршава певањем уобичајених опроштајних стихира: „Придите, последњеје цјелованије…“ али се приликом праћења тела покојника до гроба не пева „Свјатиј Боже“, него ирмоси Великог Канона: „Помоћник и покровитељ“. Испред сандука се носе барјаци, крст и Јеванђеље.
Приликом погреба архијереја његово тело се носи у круг око храма и са сваке од четири стране савршава се литија.
У требнику се ништа не говори о томе како обављати погреб архијереја и свештеника на Васкрс. Овај чин је код нас саставио преосвећени Филарет, митрополит Московски. Он представља мешавину васкршњег опела за мирјане и свештеничког опела. Почетак је пасхални са стиховима: „Да воскреснет Бог“, произноси се заупокојена јектенија која је одређена за почетак парастоса: „У миру Господу се помолимо“, након чега следи певање антифона и читање пет Апостола и Јеванђеља. Затим се пева Канон Пасхе са заупокојеним јектенијама, сједалним и кондаком после треће и шесте песме. Након певања: „Со свјатими упокој“ пева се: „Јелици во Христа крестистесја“, и чита Апостол (Дела апостолска) тога дана, прво васкрсно Јеванђеље и разрешна молитва. Потом се пева: „Воскресеније Христово видјевше“ и даље Пасхални Канон до краја. После девете песме и заупокојене јектеније – „Плотију уснув“, васкрсни тропари: „Ангелскиј собор удивисја“, стихире Пасхе: „Пасха свјашченаја“ и целивање покојника. На крају сугуба заупокојена јектенија са молитвом: „Боже духова“ и пасхални отпуст.