Како породици вратити изгубљену радост

Одсвуда можемо чути ораторе како говоре о миру, али њихова прича је заправо лаж и гнусно лицемерство. Ово је тако честа, саблажњујућа појава у савременом, цивилизованом свету. Око нас се одвија рат, и то непрекидан и окрутан, рат у којем нема примирија и којем нема краја, у којем нема ни победника ни поражених. Постоје само џелати и њихове жртве! У пожару рата, заправо, налази се цели свет, али је најочигледнији на територијама оних народа који се поносе својом цивилизацијом, културом и прогресом. Одиста, на делу је нечовечни и системски покољ, геноцид без преседана који се не може упоредити ни са чим у свеукупној историји човечанства. На делу је рат родитеља против своје деце, рат у којем се крв потоцима лије и у којем убиство иде под руку са мучењем. Ипак, покољ који сваке године односи десетине милиона жртава, из неког разлогам не назива се правим именом: убиством невиних и беспомоћних садизмом џелата, озакоњеним правом на убиство, већ је, с лицемерством типичним за данашњег човека, скривен и замаскиран неодређеним и безочним еуфемизном абортус. Ово у преводу значи „избацивање ван” баш као да се ради о некаквој непотребној старудији која се из куће избацује на сметлиште, а не о живом бићу, о детету…