ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ У ДОБА ДЕСПОТА СТЕФАНА

Извори и коментари о људима, времену и земљи ,,пуних сваких добара”

Много је озбиљних књига и расправа написано о томе како је преиод (псоледње две деценије XIV и прве три XV века), о којем се у овој књизи говори кроз одломке из око стотину текстова из тих драгоцених књига, био прекретница наше старије историје (почетка вазалства Османској држави), али и изузетно важан за, новију у процесу стварања националне државе, јер је препознато да је друштвена елита, из генерације у генерацију, садржаје тог доба допуњавала, па и прекрајала, градећи пожељан модел колективног сећања који је готово увек одступао од историјске истине. Уградња митске слике прошлости у актуелне идејно-политичке процесе општа је карактеристика историје готово свих европских народа од друге половине XV века. Међутим, уверени смо да су резултати у изградњи идентитета српске нације доста слаби, пре свега због претераног замагљивања историјских факата митским наративом. То поткрепљујемо врло препознатљивим настојањем сваке новоуспостављене политичке власти да по својим дилетантским или лукративним мерилима прописује шта и како из прошлости ваља користити за такозвано опште добро. Знају да озбиљне књиге занимају малобројне. мада сумњамо да незнање историје није разлог њеног ,,прилагођавања”, у овој књизи доносимо аутентичне историјске изворе из времена од Косовског боја до смрти деспота Стефана Лазаревића са подручја данашње централне Србије (Шумадијске епархије) и њихово научно и ваљано тумачење, не би ли колико-толико допринели искључивању фактора незнања из уззнемирујућих лутања у успостављању односа измељу савремености и прошлости. Није добро ако је данас у Србији прошлост најнеизвеснија, како је луцидно констатовао један хроничар деведесетих година прошлог века …