Додир-Хил.виница

Писац-монах, Отац Теодосије Хиландарац, рекло би се са зачуђујућом лакоћом исписа странице својих ДОДИРА, спајајући своја два живота, који се у Светогорском брују вертикално узвисују.

Радоснотворна туга неометено путује и секуларним и манастирским ноћима и данима. Она је Теодосијево узглавље меко, његова бројаница, његов врт у коме све исприповедано живи, болује и радује се.

Ни монах ни писац нису нашли мир, већ препознав жуђено-болну тачку ослонца, путују светом, који је смештен у простор између неба и земље, српски ХИЛАНДАР.

Благо онима који повероваше а не видеше.

Академик Светислав Божић

Проф. др Владета Јанковић је указао да српска приповетка, у монаху Теодосију Хиландарцу, добродошлицом дочекује једну заиста значајну придошлицу. Појаснио је да о. Теодосије врло успешно користи поступак „сказа“ – тка причу увек на чист и делотворан начин, боји је локалним говором, има ретко осећање за детаљ, брижљиво разрађује слике живота сеоских маловарошких догађаја и ликова Мачве, Подриња, Јадра, да се то ретко дешава у књижевности те да је непроцењиво важно, да је то баш оно што су постизали Бора Станковић са Врањем, Стеван Сремац са Нишом и Банатом, Драгослав Михаиловић са Моравском Србијом.