Чувари историје од Кaјмакчалана до Битоља / Љиљана Танасијевић

Књига представља споменик о споменицима. „Сваки споменик смо подигли са земље, сваки смо очистили и са сваког споменика смо прочитали шта на њему пише и не само прочитали и записали, него смо то фотографисали да остане заувек и они више никад неће бити заборављени. Открили смо њихова имена, открили смо из ког су села, када су погинули, ко им је подигао споменик, из ког су пука били, и још нешто, да ли су одликовани, и то смо успели да пронађемо“. Ова монографија је превасходно намењена потомцима, да је чувају и остављају у наслеђе, а осталима да не забораве ове славне јунаке, каже Љиљана Танасијевић, ауторка књиге Чувари историје: Од Кајмакчалана до Битоља. Књига садржи податке о војничким гробљима и појединачним гробним местима на простору од Кајмакчалана до Битоља које је у освајању слободе иза себе оставила српска војска, као и податке о спомен-чесмама и спомен-плочама које је за време Првог светског рата на том простору подигла наша војска, војска наших предака. И све то на 943 стране. Обрађено је 59 локалитета са укупно 648 споменика, шест спомен-плоча, једном спомен-чесмом и два звона. Откривена су 542 имена српских војника, од којих је 65 одликовано највишим ратним одликовањима с укупно 125 одликовања – од Крста милосрђа до Карађорђеве звезде. За свако гробље, усамљени гроб или неки други белег који је иза себе оставила српска војска, дат је краћи опис локалитета, што је илустровано фотографијама у боји. Поједини локалитети су откривени приликом рада на овој монографији. Ради се о локалитетима који до сада нигде нису били евидентирани, као што нису била евидентирана ни имена војника којима су на тим местима споменике подигли, најчешће, њихови другови и старешине. Књига садржи и податке о тридесетак споменика на Српском војничком гробљу у Битољу, који су уклоњени 1998. године, приликом реконструкције овог гробља. Реч је о појединачним споменицима српским војницима погинулим у балканским ратовима и у Великом рату, а који су на овом гробљу подигнути још пре окончања Првог светског рата. Монографија је илустрована са око 1.200 фотографија које су начињене у последњих седам година (2014–2020) непосредним обиласком локалитета и до сада нису објављиване, а сваки од надгробних споменика је фотографисан. Каткад је споменицима било тешко да се приђе због обраслог шибља и грања или због гмизаваца којима су били окружени. Фотографисани су и у монографији приказани и они споменици који су у фази нестајања или су остали само у траговима. Моји сарадници Зоран Ђуровић, чувар-кустос српског Војничког гробља у Битољу, и Елена Свенчева, планинарка (водич) из Битоља, пружили су ми највећу помоћ на терену, јер ово је, пре свега, био теренски рад и физички захтеван посао, каже Љиљана Танасијевић, ауторка књиге.