Икона везена -М.Кончул

Вез је одувек красио храмове, доприносећи торжествености богослужења. То се помиње и у Старом Завету. Што се тиче Православне Цркве, богат, уметнички осмишљен вез се од првих векова њеног постојања појављивао на прекривачима у црквама, свештеничким одеждама и то у виду разних мотива одабраних тако да указују на суштину богослужења и празника. Међу тим мотивима посебно место заузимају везене иконе Господа, Пресвете Богородице, анђела и светитеља. Најчешће су везене на владичанским сакосима, митрама, свештеничким епитрахиљима, фелонима, надбедреницима, наруквицама, ђаконским стихарима и орарима. Често се везене иконе стављају и на завесе у црквама, воздухе, дарке, као и на друге прекриваче, по потреби. Могу да буду извезене на парчету материјала и урамљене и тако могу да красе домове верних.